Epstein–Barrov virus (EBV) jedan je od najrasprostranjenijih virusa na svetu — više od 90% odraslih ljudi ga je imalo makar jednom u životu. Najčešće se prenosi pljuvačkom, a većina ga preboli u detinjstvu bez ozbiljnih simptoma, ili kasnije kao infektivnu mononukleozu.
Ono što ovu infekciju čini posebno zanimljivom jeste njena doživotna prisutnost u organizmu i povezanost sa različitim autoimunim bolestima.
Tokom poslednjih 10–15 godina, nauka je brzo napredovala u razumevanju ove veze, a danas se smatra da EBV može biti okidač ili faktor rizika za razvoj autoimuniteta — ali ne i jedini uzrok.
Kako EBV utiče na imuni sistem
Nakon početne infekcije, EBV ostaje u telu u latentnom obliku. Najviše se “skriva” u B-limfocitima, ćelijama koje su ključne za stvaranje antitela. Upravo tu počinje veza sa autoimunim bolestima:
1. EBV može “zbuniti” imuni sistem — molekularna mimikrija
Neka proteinska struktura EBV-a veoma liči na proteine ljudskog organizma.
Imuni sistem tada pravi antitela protiv virusa, ali ona mogu greškom napadati i sopstvena tkiva.
2. EBV menja ponašanje B-ćelija
Virus može da “programira” B-limfocite da se prekomerno aktiviraju ili da stvaraju autoantitela.
3. EBV može ostati hronično aktivan kod ljudi sa oslabljenim imunitetom
Kod nekih ljudi virus se povremeno reaktivira, što može održavati hroničnu upalu — važan mehanizam u razvoju autoimunih bolesti.
Šta kaže nauka? Ključna istraživanja
Najveća studija o multiple sklerozi i EBV (Harvard, 2022.)
Ovo je jedno od najcitiranijih istraživanja danas. Praćeno je preko 10 miliona ljudi u američkoj vojsci.
Nalaz je bio dramatičan:
- rizik od multiple skleroze (MS) povećava se 32 puta nakon EBV infekcije
- nijedan drugi faktor nije pokazao ovako snažnu vezu
- autori su zaključili da je EBV “neophodan ali ne i dovoljan” faktor za razvoj MS
Ovo je prvi put da je neka infekcija tako jasno povezana sa autoimunom bolešću.
Link studije (Science):
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abj8222
EBV i Hashimoto / Graves (autoimune bolesti štitne žlezde)
Brojna istraživanja pronašla su:
- veći nivo antitela na EBV kod osoba sa Hashimotom
- EBV fragmente (proteine i DNK) u tkivu štitne žlezde osoba sa Hashimotom
- povećanu aktivaciju B-ćelija i autoantitela nakon reaktivacije virusa
Jedna studija iz 2020. (Journal of Immunology Research) pokazala je da EBV može imitirati određene TPO-proteine, što potencijalno vodi napadu na štitnu žlezdu.
EBV i sistemski lupus eritematodes (SLE)
Lupus je jedna od najjače povezanih bolesti sa EBV-om.
Ključni nalazi:
- gotovo svi pacijenti sa lupusom imaju povišena EBV antitela
- EBV protein “EBNA-1” može pokrenuti stvaranje autoantitela tipičnih za lupus
- studije pokazuju da deca sa lupusom imaju veću aktivnost EBV-a nego zdrava deca
EBV i reumatoidni artritis, Sjögren i celijačna bolest
Veza nije toliko snažna kao kod MS ili lupusa, ali ima dokaza:
- kod RA pacijenata često se nalazi veča količina EBV-a u sinovijalnom tkivu
- kod Sjögrena se EBV detektuje u pljuvačnim žlezdama
- kod celijakije EBV može povećati aktivnost imunog sistema i pogoršati inflamaciju creva
Zašto samo neki ljudi dobiju autoimunu bolest nakon EBV-a?
Sama prisutnost virusa nije dovoljna. Potrebni su dodatni faktori:
- Genetika — npr. HLA-DR i DRB1 geni povećavaju rizik kod MS, RA, Hashimota
- Hormoni — zato žene obolevaju 5–10x češće
- Stres i kortizol — utiču na reaktivaciju virusa
- Drugi virusi ili bakterije
- Ishrana, crevna flora, toksini, pušenje
Drugim rečima: EBV je okidač, ali ne i jedini uzrok.
Kako se može proceniti da li je EBV aktivan?
Najčešće se rade sledeći nalazi:
- VCA IgM – aktivna infekcija
- VCA IgG – prošla infekcija (ostaje doživotno)
- EBNA IgG – razvija se nakon preležanog EBV-a
- EA IgG – može ukazati na reaktivaciju
Kod autoimunih pacijenata često je povišen EA IgG, dok ostali markeri ostaju pozitivni normalno.
Šta možemo učiniti? (preporuke koje se danas smatraju korisnim)
Održavanje stabilnog i smirenog imunog sistema
- kvalitetan san
- kontrola stresa
- smanjivanje inflamacije ishranom
- izbegavanje šećera i alkohola (aktiviraju EBV)
Podrška za smanjenje virusne aktivnosti (prema studijama)
Najviše istraživanja imaju:
- vitamin D (nizak nivo povezan sa aktivacijom EBV i autoimunitetom)
- cink, selen, vitamin C
- kurkumin i EGCG (zeleni čaj) mogu sprečavati replikaciju EBV-a in vitro
- AHCC (ekstrakt medicinske gljive) — preliminarni rezultati pokazuju imunomodulatorno delovanje
- monolaurin — često korišćen, ali naučni dokazi su ograničeni
Lečenje autoimune bolesti prioritet
Iako EBV može biti okidač, terapija se fokusira na:
- smanjenje inflamacije
- kontrolu autoantitela
- podršku organima (npr. štitnoj)
Epstein–Barrov virus je jedan od najvažnijih infektivnih faktora povezanih sa autoimunim bolestima. Najjača veza danas je dokazana sa multipla sklerozom, a značajna povezanost postoji i sa Hashimotom, lupusom, Gravesom, reumatoidnim artritisom i drugim stanjima.
Međutim, EBV nije jedini uzrok — on deluje kao okidač kod osoba koje imaju genetsku sklonost, hormonsku osetljivost ili dodatne faktore rizika.
Razumevanje ove veze omogućava bolju prevenciju, raniju dijagnostiku i ciljanu podršku imunom sistemu.
