Autoimune bolesti, poput Hashimotovog tireoiditisa, reumatoidnog artritisa, lupusa, celijakije i dijabetesa tipa 1, sve su češći zdravstveni problemi širom sveta. U njihovom razvoju učestvuju genetika, faktori okoline i imunski sistem. Međutim, sve veći broj naučnih dokaza ukazuje na to da sindrom propustljivih creva, poznat i kao “leaky gut”, može igrati ključnu ulogu u nastanku i pogoršanju ovih stanja.
Šta je sindrom propustljivih creva?
Crevna sluznica je prirodna barijera koja omogućava apsorpciju hranljivih materija, a istovremeno sprečava ulazak toksina, bakterija i neprobavljenih čestica hrane u krvotok. Kod sindroma propustljivih creva dolazi do oštećenja te barijere: zidovi creva postaju propustljivi, pa u krvotok mogu da prođu supstance koje inače ne bi smele.
Ovo pokreće hroničnu upalu i aktivaciju imunskog sistema, koji počinje da reaguje ne samo na strana tela već i na sopstvena tkiva – što vodi do razvoja autoimunih bolesti.
Kako propustljiva creva mogu uticati na autoimune bolesti?
- Neprijateljski “napad” na sopstveno telo
Kada molekuli hrane ili mikroorganizmi iz creva pređu u krvotok, organizam ih prepoznaje kao uljeze i pokreće imunološki odgovor. Kod genetski predisponiranih osoba, ovaj odgovor može postati pogrešno usmeren ka zdravim ćelijama tela – što je osnov autoimunih bolesti. - Molekulska mimikrija
Neke strane supstance (npr. fragmenti glutena ili bakterija) liče na sopstvene telesne proteine. Imunski sistem, u pokušaju da eliminiše „napadača“, može greškom napasti sopstvene organe. Primer za to je celijakija, gde gluten izaziva imunski odgovor koji oštećuje creva, ali može uticati i na druge sisteme, uključujući nervni i hormonski. - Hronično preopterećenje imunog sistema
Propustljiva creva konstantno izlažu organizam iritantima, što drži imuni sistem u stanju hronične aktivacije. Ovo stvara sistemsku upalu, koja je u osnovi mnogih autoimunih i hroničnih bolesti.
Šta može izazvati propustljivost creva?
- Neuravnotežena ishrana (bogata šećerima, industrijski prerađenom hranom, glutenom kod osetljivih osoba)
- Prekomerna upotreba antibiotika, NSAID lekova (ibuprofen, aspirin)
- Hronični stres
- Disbioza – poremećaj crevne mikrobiote
- Alkohol
- Infekcije (npr. kandida ili H. pylori)
Kako zaštititi creva i smanjiti rizik od autoimunih reakcija?
- Promeniti ishranu
Fokusirajte se na antiinflamatornu ishranu: kuvano povrće, zdrave masti (maslinovo ulje, omega-3), fermentisane namirnice (kefir, kiseli kupus), izbegavanje glutena, rafinisanih šećera i industrijske hrane. - Podrška mikrobioti
Uzimajte probiotike i prebiotike kako biste obnovili ravnotežu dobrih bakterija u crevima. - Dodaci ishrani
Cink, L-glutamin, omega-3, kurkumin i vitamin D pokazali su pozitivan efekat u jačanju crevne barijere. - Izbegavanje toksina i lekova koji oštećuju creva
Izbegavajte nepotrebnu upotrebu antibiotika, alkohola i analgetika bez kontrole lekara. - Smanjenje stresa
Stres direktno utiče na digestivni sistem i može povećati propustljivost creva. Tehnike poput joge, meditacije i šetnje u prirodi mogu biti vrlo korisne.
Iako sindrom propustljivih creva još uvek nije zvanično priznat kao dijagnoza u konvencionalnoj medicini, brojni naučni radovi potvrđuju njegovu povezanost sa autoimunim bolestima. Prevencija i lečenje oštećenja crevne barijere mogu imati značajan uticaj na ublažavanje simptoma autoimunih stanja, pa čak i na usporavanje njihovog razvoja. Briga o zdravlju creva ne bi trebalo da bude sporedna stvar – ona je osnova celokupnog zdravlja.
