Estrogen se najčešće povezuje sa ženskim reproduktivnim zdravljem, ali ovaj hormon ima važnu ulogu i kod muškaraca. Utiče na rad mozga, kostiju, kože, krvnih sudova, metabolizma, raspoloženja i reproduktivnog sistema. Kada je nivo estrogena previsok ili prenizak, mogu se javiti brojni simptomi i zdravstveni problemi.
Iako se estrogen prirodno menja tokom života, dugotrajni hormonalni disbalans može uticati na kvalitet života i biti povezan sa drugim oboljenjima.
Šta je estrogen?
Estrogen je grupa hormona koju uglavnom proizvode jajnici kod žena, a u manjim količinama nadbubrežne žlezde i masno tkivo. Kod muškaraca se estrogen stvara uglavnom pretvaranjem testosterona u estrogen pomoću enzima aromataze.
Najvažniji oblici estrogena su:
- Estradiol (E2) — najpotentniji estrogen. Odgovoran je za većinu estrogenih efekata u telu (rast dojki, menstrualni ciklus, gustinu kostiju, libido, itd.). Nivo mu je najviši kod žena u fertilnom periodu.
- Estron (E1) — nakon menopauze postaje glavni cirkulišući estrogen. Proizvodi se uglavnom u masnom tkivu iz androgena (androstendiona). Zbog toga gojazne žene nakon menopauze imaju viši nivo estrone.
- Estriol (E3) — najslabiji estrogen. Nivo mu dramatično raste tokom trudnoće (posebno u trećem trimestru) i smatra se zaštitnim za majku i fetus. Van trudnoće je prisutan u veoma malim količinama.
Uloga estrogena u organizmu
Estrogen učestvuje u mnogim procesima:
- reguliše menstrualni ciklus
- utiče na plodnost
- održava gustinu kostiju
- podržava zdravlje kože i kose
- utiče na raspoloženje i san
- učestvuje u regulaciji telesne temperature
- utiče na metabolizam i raspodelu masnog tkiva
- podržava zdravlje srca i krvnih sudova
- ima ulogu u radu mozga i koncentraciji
Kod muškaraca estrogen učestvuje u:
- zdravlju kostiju
- funkciji mozga
- libidu
- proizvodnji spermatozoida
Nizak estrogen kod žena
Nivo estrogena prirodno opada tokom perimenopauze i menopauze, ali može biti nizak i kod mlađih žena.
Mogući uzroci
- perimenopauza i menopauza
- preterani stres
- restriktivne dijete i nagli gubitak težine
- prekomerno vežbanje
- poremećaji rada jajnika
- Hashimoto i drugi hormonski poremećaji
- hronične bolesti
- dugotrajna pothranjenost
- poremećaji hipofize
Simptomi niskog estrogena
- neredovne ili izostale menstruacije
- valunzi i noćno znojenje
- suvoća kože i vagine
- smanjen libido
- nesanica
- promene raspoloženja
- anksioznost i depresivnost
- umor
- problemi sa koncentracijom i pamćenjem
- bolovi u zglobovima
- opadanje kose
- ubrzano starenje kože
- smanjenje gustine kostiju
Kod nekih žena nizak estrogen može biti povezan sa:
- osteopenijom i osteoporozom
- insulinskom rezistencijom
- problemima sa štitnom žlezdom
- autoimunim bolestima
- hroničnim umorom
Visok estrogen kod žena
Visok estrogen ne znači uvek da organizam proizvodi previše hormona. Nekada postoji problem u odnosu estrogena i progesterona, što se često naziva „estrogenska dominacija“.
Mogući uzroci
- gojaznost
- insulinska rezistencija
- sindrom policističnih jajnika (PCOS)
- hronični stres
- bolesti jetre
- izloženost ksenoestrogenima iz plastike i kozmetike
- hormonska terapija
- određeni lekovi
- slabija eliminacija hormona iz organizma
Simptomi visokog estrogena
- obilne i bolne menstruacije
- PMS
- nadutost i zadržavanje vode
- osetljivost dojki
- promene raspoloženja
- migrene
- dobijanje kilograma
- umor
- smanjen libido
- nesanica
- ciste i miomi
- pojačane glavobolje
Dugotrajno povišen estrogen može biti povezan sa:
- endometriozom
- miomima
- PCOS-om
- insulinskom rezistencijom
- problemima sa jetrom
- povećanim rizikom za određene hormonski zavisne tumore
Nizak estrogen kod muškaraca
I muškarci mogu imati probleme zbog preniskog estrogena, posebno ako je nivo testosterona nizak ili ako postoji hormonski disbalans.
Simptomi
- smanjen libido
- erektilna disfunkcija
- umor
- gubitak mišićne mase
- bolovi u kostima i zglobovima
- depresivno raspoloženje
- smanjena gustina kostiju
Visok estrogen kod muškaraca
Povišen estrogen kod muškaraca je češći nego što mnogi misle.
Mogući uzroci
- gojaznost
- bolesti jetre
- alkohol
- nizak testosteron
- određeni lekovi
- izloženost hormonskim disruptorima
Simptomi
- povećanje grudi (ginekomastija)
- smanjen libido
- problemi sa erekcijom
- umor
- promene raspoloženja
- povećanje masnog tkiva
- smanjenje mišićne mase
Veza estrogena sa drugim oboljenjima
Hormonski disbalans retko nastaje samostalno. U organizmu su svi sistemi povezani – endokrini sistem, imunitet, jetra, creva, metabolizam i nervni sistem međusobno utiču jedni na druge. Zbog toga poremećaji nivoa estrogena često idu zajedno sa drugim zdravstvenim problemima.
U mnogim slučajevima nije problem samo količina estrogena, već način na koji se hormon proizvodi, razgrađuje i eliminiše iz organizma.
Estrogen i problemi sa štitnom žlezdom
Postoji snažna povezanost između estrogena i rada štitne žlezde, posebno kod žena sa:
- Hashimoto tireoiditisom
- hipotireozom
- Gravesovom bolešću
- hormonskim disbalansom u perimenopauzi
Kako estrogen utiče na štitnu žlezdu?
Povišen estrogen može povećati nivo proteina koji se zove TBG (thyroid binding globulin). Taj protein „vezuje“ hormone štitne žlezde u krvi, pa manje slobodnog T3 i T4 hormona ostaje dostupno ćelijama.
To znači da osoba može imati:
- normalne laboratorijske nalaze ukupnih hormona,
- ali simptome usporene štitne žlezde.
Simptomi koji se mogu preklapati
Mnogi simptomi visokog estrogena i hipotireoze su veoma slični:
- umor
- zadržavanje vode
- gojenje
- depresivno raspoloženje
- opadanje kose
- hladne ruke i noge
- zatvor
- problemi sa koncentracijom
Kod Hashimota, hormonske promene mogu dodatno pojačati:
- upalne procese,
- umor,
- oscilacije raspoloženja,
- PMS i menstrualne probleme.
Veza sa konverzijom T4 u T3
Jetra igra važnu ulogu i u:
- razgradnji estrogena,
- konverziji T4 hormona u aktivni T3.
Ako jetra ne funkcioniše optimalno zbog masne jetre, upale ili hroničnog stresa, može doći i do:
- slabije eliminacije estrogena,
- slabije aktivacije hormona štitne žlezde.
Estrogen i insulinska rezistencija
Insulin i polni hormoni su veoma povezani.
Kada ćelije postanu manje osetljive na insulin, pankreas proizvodi više insulina kako bi održao normalan nivo šećera u krvi. Dugotrajno povišen insulin može uticati na rad jajnika i hormonski balans.
Kako insulin utiče na estrogen?
Povišen insulin može:
- stimulisati proizvodnju estrogena,
- povećati upalne procese,
- doprineti nakupljanju masnog tkiva,
- smanjiti osetljivost ćelija na druge hormone.
Kod žena se često javlja:
- estrogenska dominacija,
- neredovan ciklus,
- PCOS,
- pojačan PMS,
- otežano mršavljenje.
Zašto se javlja gojenje?
Visok estrogen i visok insulin zajedno mogu:
- povećati apetit,
- izazvati želju za šećerom,
- usporiti sagorevanje masti,
- povećati zadržavanje vode.
Kod nekih osoba hormonski disbalans može stvoriti začarani krug:
- insulin raste,
- raste masno tkivo,
- masno tkivo proizvodi dodatni estrogen,
- estrogen dodatno pogoršava metabolički balans.
Estrogen i bolesti jetre
Jetra je jedan od glavnih organa za metabolizam hormona.
Nakon što estrogen završi svoju funkciju, jetra ga:
- razgrađuje,
- priprema za eliminaciju,
- izbacuje preko žuči i creva.
Ako jetra radi usporeno, estrogen može duže ostati u organizmu.
Faktori koji mogu opteretiti jetru
- masna jetra
- alkohol
- hronične upale
- hepatitis
- velika količina prerađene hrane
- višak šećera
- neki lekovi
- toksini iz okoline
Mogući simptomi slabije eliminacije estrogena
- nadutost
- PMS
- glavobolje
- osetljivost dojki
- zadržavanje tečnosti
- umor nakon obroka
- hormonske akne
- neredovne menstruacije
Važnost creva
Nije dovoljna samo dobra funkcija jetre. Estrogen mora biti izbačen i preko digestivnog sistema.
Ako osoba ima:
- disbiozu,
- kandidu,
- SIBO,
- hronični zatvor,
- poremećaj crevne flore,
može doći do ponovne reapsorpcije estrogena iz creva nazad u krvotok.
Zbog toga zdravlje creva ima važnu ulogu u hormonskom balansu.
Estrogen i gojaznost
Masno tkivo nije samo „skladište energije“. Ono je hormonski aktivno.
Masne ćelije sadrže enzim aromatazu, koji pretvara testosteron u estrogen.
Što osoba ima više visceralnog masnog tkiva, posebno u predelu stomaka, to može doći do:
- veće proizvodnje estrogena,
- većeg hormonskog disbalansa,
- pojačanih upalnih procesa.
Kod žena
Višak estrogena može biti povezan sa:
- obilnim menstruacijama,
- miomima,
- endometriozom,
- zadržavanjem vode,
- problemima sa mršavljenjem.
Kod muškaraca
Povećana aromataza može dovesti do:
- pada testosterona,
- povećanja grudi (ginekomastije),
- smanjenja mišićne mase,
- umora,
- smanjenog libida.
Estrogen i hronični stres
Stres ne utiče samo na psihu, već i na hormone.
Kada je organizam dugo pod stresom, nadbubrežne žlezde proizvode više kortizola. Dugotrajno povišen kortizol može poremetiti:
- progesteron,
- estrogen,
- insulin,
- hormone štitne žlezde.
Kako stres utiče na ciklus?
Hronični stres može:
- poremetiti ovulaciju,
- izazvati neredovne menstruacije,
- pojačati PMS,
- pogoršati nesanicu,
- povećati upalu u organizmu.
Kod nekih žena stres doprinosi relativnom manjku progesterona, pa estrogen postaje dominantniji.
Simptomi koji mogu ukazivati na povezanost stresa i hormona
- nesanica
- anksioznost
- umor uprkos spavanju
- noćno buđenje
- želja za slatkišima
- preskakanje menstruacije
- pogoršanje simptoma pred ciklus
Estrogen i autoimune bolesti
Žene imaju značajno veći rizik za autoimune bolesti nego muškarci, a smatra se da polni hormoni imaju važnu ulogu u radu imunog sistema.
Estrogen može:
- stimulisati određene imune reakcije,
- uticati na intenzitet upale,
- menjati aktivnost imunih ćelija.
Autoimuna stanja koja se često povezuju sa hormonskim promenama
- Hashimoto tireoiditis
- Gravesova bolest
- lupus
- reumatoidni artritis
- multipla skleroza
Kod nekih žena simptomi autoimunih bolesti mogu se pogoršavati:
- pred menstruaciju,
- tokom perimenopauze,
- nakon porođaja,
- u periodima velikog stresa.
Uloga creva i inflamacije
Hronična upala, disbioza i povećana propustljivost creva mogu dodatno opteretiti imuni sistem i uticati na metabolizam hormona.
Zbog toga se kod mnogih osoba sa autoimunim problemima istovremeno javljaju:
- digestivne tegobe,
- hormonski disbalans,
- umor,
- problemi sa kožom,
- poremećaji sna.
Kako se utvrđuje nivo estrogena?
Lekar može preporučiti laboratorijske analize hormona.
Najčešće se proveravaju:
- estradiol (E2)
- progesteron
- FSH i LH
- testosteron
- prolaktin
- SHBG
- hormoni štitne žlezde
- insulin i glukoza
Kod žena je važno kada se analiza radi tokom ciklusa, jer estrogen prirodno varira.
Ponekad se rade:
- ultrazvuk jajnika i materice
- mamografija ili ultrazvuk dojki
- analiza gustine kostiju
- dodatne endokrinološke analize
Kada se obratiti lekaru?
Potrebno je javiti se lekaru ako postoje:
- dugotrajne promene menstrualnog ciklusa
- izostanak menstruacije
- jaka krvarenja
- valunzi i nesanica
- neobjašnjiv umor
- nagle promene težine
- problemi sa plodnošću
- bolovi u dojkama ili pojava čvorova
- ginekomastija kod muškaraca
- dugotrajne promene raspoloženja
- simptomi hormonskog disbalansa koji traju mesecima
Ishrana i životne navike koje mogu pomoći hormonskom balansu
Ishrana ne može uvek sama rešiti hormonski poremećaj, ali može značajno podržati organizam.
Preporuke u ishrani
Povećati unos:
- povrća bogatog vlaknima
- brokolija, karfiola, kupusa i kelja
- kvalitetnih proteina
- omega-3 masnih kiselina
- semenki lana i bundeve
- dovoljno vode
Ograničiti:
- ultraprerađenu hranu
- višak šećera
- alkohol
- trans masti
- preteran unos brze hrane
Važnost jetre i creva
Jetra i digestivni sistem imaju važnu ulogu u eliminaciji viška hormona. Problemi poput disbioze, zatvora ili masne jetre mogu uticati na hormonski balans.
San i stres
Hronični stres i loš san mogu uticati na kortizol, insulin i polne hormone. Redovan san, lagana fizička aktivnost i tehnike opuštanja mogu imati pozitivan efekat.
Estrogen nije važan samo za reproduktivno zdravlje, već za ceo organizam – i kod žena i kod muškaraca. Nizak ili visok estrogen može uticati na energiju, raspoloženje, san, težinu, kosti i metabolizam.
Ako simptomi traju duže vreme, važno je uraditi odgovarajuće analize i potražiti savet lekara ili endokrinologa. Pravovremeno prepoznavanje hormonskog disbalansa može pomoći da se spreče ozbiljniji zdravstveni problemi i poboljša kvalitet života.
