Ako vam se čini da danas oko sebe viđate više ljudi sa viškom kilograma – niste jedini.
Pogledajte oko sebe sledeći put kada budete u tržnom centru, na plaži ili u gradskom prevozu.
Verovatno ćete primetiti da je višak kilograma postao gotovo uobičajen. Ono što je pre nekoliko decenija bilo relativno retko, danas je postalo svakodnevica.
To nije samo utisak.
Statistika potvrđuje da živimo u periodu najvećeg porasta gojaznosti u istoriji čovečanstva.
I što je možda još važnije – ovaj trend ne usporava.
Svet u brojkama
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), 43% odraslih osoba u svetu ima prekomernu telesnu težinu (BMI ≥25), dok 16% odraslih živi sa gojaznošću (BMI ≥30). To znači da danas oko 2,5 milijarde odraslih ima višak kilograma, a približno 890 miliona živi sa gojaznošću.
Još zabrinjavajući je podatak da se učestalost gojaznosti kod odraslih više nego udvostručila od 1990. godine, dok se kod dece i adolescenata povećala približno četiri puta.
Drugim rečima, problem koji je nekada pogađao manji deo populacije danas je postao globalna epidemija.
Muškarci ili žene – ko je češće pogođen?
Na svetskom nivou razlike između polova nisu velike.
Prekomernu telesnu težinu ima oko:
- 43% muškaraca
- 44% žena
Međutim, način na koji se masno tkivo raspoređuje razlikuje se između muškaraca i žena. Muškarci češće nakupljaju mast u predelu stomaka (visceralna mast), dok se kod žena, naročito pre menopauze, mast češće raspoređuje u predelu kukova i butina. Upravo zato ćemo kasnije objasniti zašto je obim struka često važniji pokazatelj zdravstvenog rizika od same telesne težine.
A kakva je situacija u Srbiji?
Nažalost, Srbija prati svetski trend.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 22,5% odraslih stanovnika Srbije živi sa gojaznošću, dok više od polovine odrasle populacije ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost.
Drugim rečima, ako se u prostoriji nalazi deset odraslih osoba, velika je verovatnoća da će njih pet ili šest imati višak kilograma.
Kako stojimo u poređenju sa regionom?
Zemlje bivše Jugoslavije imaju vrlo sličan obrazac.
U gotovo svim državama regiona više od polovine odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost.
Najveći izazov beleže:
- Srbija
- Hrvatska
- Severna Makedonija
- Crna Gora
Nešto niže stope imaju Slovenija i Bosna i Hercegovina, ali razlike nisu velike. Ceo region prati isti trend koji se beleži u većem delu Evrope – postepeni porast broja ljudi sa viškom kilograma.
Da li godine imaju značaja?
Apsolutno.
Višak kilograma postaje sve češći sa godinama.
Najniže stope beleže se kod mlađih odraslih osoba, dok se najveća učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti javlja u srednjem i starijem životnom dobu.
Razloga je više:
- prirodan gubitak mišićne mase,
- sporiji metabolizam,
- manje fizičke aktivnosti,
- hormonske promene,
- dugotrajan stres,
- sedelački način života.
Međutim, poslednjih godina zabrinjava činjenica da se gojaznost sve češće javlja i kod mladih odraslih osoba, pa čak i dece.
Šta je sa decom?
Možda je još zabrinjavajući podatak da gojaznost više nije problem samo odraslih.
Prema podacima WHO, u Srbiji je oko 10,9% dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina gojazno.
Na globalnom nivou situacija je još ozbiljnija.
Više od 390 miliona dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina ima prekomernu telesnu težinu, a preko 160 miliona živi sa gojaznošću. U odnosu na 1990. godinu, učestalost gojaznosti u ovoj starosnoj grupi povećala se približno četiri puta.
Ovi podaci su posebno važni jer gojazna deca imaju znatno veću verovatnoću da ostanu gojazna i u odraslom dobu.
Da li je ovo samo problem bogatih zemalja?
Nekada jeste bio.
Danas više nije.
Pre nekoliko decenija gojaznost se uglavnom povezivala sa razvijenim državama.
Danas broj osoba sa viškom kilograma brzo raste i u zemljama sa srednjim i nižim prihodima.
Razlog nije samo veća dostupnost hrane, već i promena načina života, veća upotreba ultraprerađenih namirnica, manje fizičke aktivnosti i urbanizacija.
Šta ovi brojevi zapravo znače?
Statistika može delovati hladno.
Ali iza svakog procenta kriju se stvarni ljudi.
Roditelji koji žele da imaju više energije za svoju decu.
Mladi koji pokušavaju da smršaju po peti ili šesti put.
Osobe koje se bore sa dijabetesom, visokim pritiskom ili bolovima u zglobovima.
Gojaznost nije problem koji pogađa „nekog drugog“. Ona je postala deo svakodnevice gotovo svake porodice.
Zbog toga je mnogo važnije razumeti zašto dolazi do povećanja telesne težine nego samo znati koliko ljudi ima višak kilograma.
U narednom poglavlju odgovorićemo upravo na to pitanje – zašto se danas gojimo mnogo više nego pre četrdeset godina i šta se u našem okruženju promenilo toliko da je gojaznost postala globalna epidemija.
